Bližio se kraj ljeta. Zmaj, Mila i Cendro vraćali su se s Prpinog rođendana. Na mobitelu su pregledavali sve što se događalo na ročkasu.
Cendro je htio provjeriti kako je njegova ekipa pobijedila u igricama X-BOX i Fifa 17. Milu to nije zanimalo. Naguravali su se, navlačili. Mobitel je poletio u vis i sletio u ukleto dvorište. Cendro je očajno zaplakao.
Dvorište je bilo obraslo travom visokom do njihovih glava. Super za herbarij, ali to ih sad nije zanimalo. Prozori razbijeni, na ogradi je nedostajalo dasaka. Ukrašavala ih je crna mačka. Sad je Cendro već tulio. Čuli su da u kući živi čudna žena.Nikamo nije odlazila, niti je tko dolazio k njoj. Pred kućom su se svađali kako doći do mobitela. Uz škripu vrata, na trijemu se pojavila starica sva u crnom. Skamenili su se.
„Kaj je deca? Iščete nekoga?“-upitala je blago. Šutjeli su užasnuto. „Pobirate za Črleni križ? Na, zapiši kaj sam platila.“ Mili je gurnula novac. „Teta...Baka...Mi ne pobiramo novac za Crveni križ.“ „Je a kaj unda trebate?“-pitala je mirno. Ohrabrili su se i rekli što se dogodilo. Pustila ih je da traže mobitel, a Milu je pozvala u kuću. Dok su dečki pretraživali dvorište, Mila je pripremila sok i medenjake. Kuhinja i sobica bile su čiste i uredne.